Prvi koraci u svetu saobraćaja

Deca su jedna od najugroženijih grupa učesnika u saobraćaju. Zbog toga je njihova zaštita uređena čak i zakonom. Naime, Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima određuje se da roditelji svojoj deci moraju da osiguraju pratnju na putu u vrtić i prvi razred osnovne škole. Dete sme samostalno da učestvuje u saobraćaju samo nakon što se roditelji ili drugi staratelji uvere da su deca sposobna da shvate opasnosti u saobraćaju te da su upoznata sa uslovima saobraćaja u okolini. Možda se ponekad pitamo imaju li te odredbe smisla, ali ako malo bolje pogledamo kako deca shvataju saopraćaj, uvidećemo da zaštiti najmlađih treba posvetiti najveću moguću brigu.

Kako bi roditelji trebalo da uvedu dete u saobraćaj

Kao prvo, trebalo bi sami sebi da predstavimo činjenicu da dete nije umanjena kopija odraslih. Njegovo razumevanje je u odnosu na naše ograničeno i dete svet oko sebe percipira na drugačiji način od odraslih. Dete se vrlo često ponaša više emocionalno nego racionalno, zbog toga bi trebalo da ga naučimo zašto u saobraćaju postoje pravila i čemu služe saobraćajni znaci sa svojim značenjem. Dete bi trebalo postepeno uvoditi u ovaj svet! Budite strpljivi i više puta ponovite istu stvar, proverite da li je dete zapamtilo ono što ste ga već naučili i svakako stalno proveravajte razume li vas dete uopšte. Pripremili smo za Vas nekoliko pravila za lakši početak:

• Vi ste svom detetu najbolji uzor. Kad god je moguće (prelazak preko ulice, vožnja automobilom, posmatranje saobraćaja…), kontrolišite se i postupajte prema pravilima te podstičite dete na posmatranje. Pokušajte da mu objasnite zašto je nešto upravo tako kako jeste.
• Učenje je postupan proces. Nemojte zbog toga dete zasuti prevelikom količinom informacija odjednom. „Najprije pogledaj levo, zatim desno i onda još jednom levo”. To je verovatno prva stvar koju će dete da nauči. Neka ono ponavlja za vama, a i u sebi. Objasnite mu šta može da se dogodi ukoliko se ne pridržava tog osnovnog pravila. Dete najpre mora da shvati posledice koje iz toga proizilaze. Pravila objašnjavajte postupno i isto tako postupno morate da ih uvodite.
• Svoje predškolsko dete pogotovo držite za ruku u saobraćaju ili procenite da li je ono dovoljno samostalno da mu možete verovati.
• Detetovo vidno polje, njegova percepcija, motivacija i emocije kao i  koncentracija ne funkcionišu jednako kao kod odraslih osoba! Odrasli ovu činjenicu moraju da imaju na umu, jer će samo tako dete pravilno i dobro da nauči kako treba da se ponaša u saobraćaju. Kada je dete manje, ono često vidi i uočava manje događanja oko sebe, a vrlo često reaguje i izuzetno emocionalno i zaboravi sve što je naučilo, dok mu koncentraciju u trenutku može, na primer, narušiti pas koga uoči na drugoj strani puta i može odmah da potrči ka njemu. Zbog toga znajte da opasnosti ima svuda i biće potrebno mnogo vežbanja da se sve usvoji. Budite strpljivi!
• Naučite dete da posmatra i sluša. Čak i ukoliko ne vidi sve oko sebe, naučite dete da pravilno sluša i čuje odakle dolazi zvuk, da li mu se približava ili udaljava.
• Proces učenja treba da bude atraktivan poput igre. Tako će učenje za decu biti zabavno i ugodnije.
• Pobrinite se za to da Vaše dete bude uočljivo kao učesnik u saobraćaju. Prvaci se prepoznaju po žutim maramama, ali naučite dete da sa sobom nosi „mačije oči“ i oblačite ga u žive ili svetle boje, a izbegavajte tamnu odeću.
• Naučeno treba da se ponavlja. Princip je isti kao kod školskoga gradiva ili pesmice koju treba naučiti napamet. Ispitajte dete više puta, pitajte ga šta znači neki saobraćajni znak, neka se ono stavi u ulogu učitelja. Važno je samo da dete zaista shvati i zna kako treba na siguran način da učestvuje u saobraćaju.

I za kraj, jedan savet za sve odrasle: Budite strpljivi! Vaš trud će se isplatit kroz sigurnost vašeg deteta!